Plivanje sa psom: vodič za bezbednost

Leto, vrelina, i pas koji radosno trči ka vodi - slika koju svaki vlasnik voli. Ali pre nego što uskočite zajedno, vredi znati da voda krije nekoliko opasnosti koje se lako previde. Uz malo priprema, plivanje može biti jedan od najboljih i najbezbednijih načina da se pas rashladi i zabavi leti.

Hajde da razjasnimo najvažnije: koji psi uopšte umeju da plivaju, kako ih pravilno uvesti u vodu i na šta paziti u bazenu, reci ili na moru.

Kratki odgovor: Nisu svi psi prirodni plivači - to je mit. Psa u vodu uvodite postepeno i dobrovoljno, nikada ga ne bacajte. Koristite prsluk za spasavanje, nadgledajte ga sve vreme, ne dozvolite da pije vodu iz bazena, reke ili mora i uvek mu osušite uši posle plivanja. Prema AKC, uz prsluk i strpljenje skoro svaki pas može bezbedno da se snađe u vodi.

Da li svi psi umeju da plivaju?

Ovo je jedna od najčešćih zabluda. Prema AKC, "mit je da su svi psi prirodni plivači". Neki jesu - labradori, portugalski vodeni psi i drugi lovački i vodeni psi obično brzo savladaju plivanje. Drugi teško: rase kratkih nogu (poput korgija), izduženog tela ili nepovoljne građe muče se u vodi.

Ravnonose i zdepaste rase, poput buldoga i mopsa, VCA preporučuje da uvek nose prsluk kad uđu u vodu. Dobra vest je da uz prsluk i postepenu obuku skoro svaki pas može bezbedno da se snađe.

Kako bezbedno uvesti psa u vodu?

Strpljenje je ovde ključno. AKC upozorava: "Bacanje šteneta ili mladog psa u vodu nije samo loša ideja - može trajno oštetiti pseću hrabrost prema plivanju." Umesto toga:

1. Stavite psu prsluk za spasavanje odgovarajuće veličine od samog početka.
2. Namamite ga u vodu igračkama i svojim prisustvom - neka uđe sam, dobrovoljno.
3. Počnite u plitkoj vodi i napredujte postepeno, uz pohvale i nagrade.
4. Ako je moguće, iskoristite drugog, samopouzdanog psa kao uzor.
5. Naučite psa gde i kako da izađe iz vode.

Nikada ne terajte uplašenog psa u vodu. I sami razmislite o prsluku - uspaničen pas može pokušati da se popne na vas.

Na šta paziti u bazenu?

Hlor u pravilno održavanom bazenu uglavnom nije problem. Glavni veterinar AKC-a dr Džeri Klajn navodi da je količina hlora u bazenu zanemarljiva, iako su psima oči i uši osetljivije nego nama.

Prava opasnost su koncentrovane hemikalije za bazen - tablete hlora i sredstva za tretman vode. Prema ASPCA, nerazblažene su izuzetno korozivne i mogu izazvati teške opekotine usta i jednjaka ako ih pas proguta. Držite ih van domašaja.

Još dve stvari: pokrivači za bazen su opasnost od davljenja jer pas može da sklizne ispod njih, a psa treba naučiti gde je izlaz iz bazena. Nadgledajte psa sve vreme.

Koje opasnosti kriju reka, jezero i more?

Prirodne vode nose sopstvene rizike. Najozbiljniji je otrovna modrozelena alga (cijanobakterije), koja se, prema ASPCA, razvija u toploj stajaćoj vodi i izgleda kao zeleni sloj "boje graška" na površini. Pas se može otrovati ako pije takvu vodu, pliva u njoj ili kasnije liže algu s krzna - posledice mogu biti teške, uključujući oštećenje jetre i nervnog sistema. Izbegavajte vodu sa zelenkastom skramom.

Ostale opasnosti prema VCA: jake struje, hladna voda i veliki talasi. So iz mora nadražuje kožu, a pas ne treba da pije ni morsku ni jezersku vodu. Pre kupanja u prirodnoj vodi proverite da li je pas vakcinisan - leptospiroza se prenosi kroz zagađenu vodu.

Šta je trovanje vodom kod psa?

Malo poznata, ali ozbiljna opasnost. Trovanje vodom (hiponatremija) nastaje kada pas unese previše vode za kratko vreme - grickajući mlaz iz creva, roneći ili neprestano donoseći igračku iz vode. Prema AKC, češće pogađa male rase.

Znaci uključuju malaksalost, nadut stomak, povraćanje, gubitak koordinacije, bledilo desni i staklast pogled, a u teškim slučajevima otežano disanje i grčeve. Ovo je hitno stanje - ako posumnjate, odmah idite kod veterinara. Da biste ga sprečili: pravite česte pauze, koristite pljosnate igračke umesto loptica i ne dozvolite psu da grize mlaz vode.

Kako zaštititi uši psa posle plivanja?

Voda zarobljena u toplom, mračnom ušnom kanalu pogoduje razvoju bakterija i gljivica - takozvano "plivačko uvo". Prema VCA, posebno su sklone rase s klempavim ušima, poput retrivera i španijela, ali problem se javlja kod svih pasa.

Zato uvek osušite uši psu posle plivanja ili kupanja. Znaci infekcije su tresenje glavom, češanje ušiju, crvenilo, neprijatan miris i taman sekret. Za čišćenje koristite preparate koje preporuči veterinar i pamučne tupfere, nikada štapiće za uši.

I na kraju, uvek isperite psa svežom vodom posle plivanja - da uklonite hlor, so ili ostatke algi sa krzna.

Često postavljana pitanja

Da li svi psi umeju da plivaju? Ne. To je mit - neke rase su prirodni plivači, dok se druge, poput kratkonogih ili zdepastih rasa, muče u vodi. Uz prsluk za spasavanje i postepenu obuku, skoro svaki pas može bezbedno da se snađe.

Da li je hlor iz bazena opasan za psa? Hlor u pravilno održavanom bazenu uglavnom nije problem. Prava opasnost su koncentrovane tablete i hemikalije za bazen, koje su korozivne - držite ih van domašaja psa.

Koliko dugo pas sme da pliva? Nema univerzalnog pravila, ali plivanje je fizički naporno, pa pravite česte pauze i pratite znake umora. Za štence i početnike AKC pominje ograničenje od oko 10 minuta. Drhtanje ili opušten rep posle plivanja zahtevaju hitnu pažnju.

Zašto psu treba osušiti uši posle plivanja? Voda zarobljena u ušnom kanalu pogoduje infekcijama ("plivačko uvo"). Sušenje ušiju posle svakog plivanja smanjuje taj rizik, posebno kod rasa sa klempavim ušima.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet veterinara. Uvek se posavetujte sa veterinarom pre nego što promenite ishranu, lekove ili tretman svog ljubimca.