Navlačite jaknu, a vaš pas već sedi kraj vrata i prati svaki vaš pokret. Čim se vrata zatvore, na stepeništu se čuje urlanje koje traje satima. Komšije se žale, a vi se pitate da li je pas uvređen, dosadno mu je ili se zaista muči.
Kratki odgovor: Separacioni anksiozitet je pravi stres koji pas oseća kad ostane sam, a ne inat ni dosada. Prvo treba da veterinar isključi zdravstvene uzroke, a zatim se pas postepeno uči da samoću podnosi mirno: veoma kratka odsustva, miran odlazak i povratak, bez kažnjavanja. Kod jačih slučajeva potrebna je pomoć stručnjaka.
Kako prepoznati separacioni anksiozitet kod psa?
Ne postoji jedan znak po kome se sigurno poznaje. Američki kinološki klub (AKC) navodi da psi stres pokazuju na mnogo načina, ali da pas koji pokazuje više simptoma redovno možda pati od separacionog anksioziteta.
Na šta treba da obratite pažnju:
- nemir, cviljenje ili drhtanje dok se spremate za odlazak ili dok vas nema
- preterano lajanje ili zavijanje
- glodanje ili kopanje, naročito oko vrata i prozora
- nezgode u kući, mokrenje ili vršenje nužde
- prekomerno slinjenje ili dahtanje
- očajnički i dugotrajni pokušaji da pobegne iz zatvorenog prostora, što može da se završi ozbiljnom povredom
VCA bolnice dodaju da znaci mogu uključivati i povraćanje, oštećenje predmeta i mesta kroz koja se izlazi iz stana. Ključno je kada se sve to dešava: ako se ponašanje javlja kad pas ostane sam ili kad primeti da se spremate da izađete, to je trag.
Da li je to anksiozitet, dosada ili nešto treće?
AKC ističe da separacioni anksiozitet nije isto što i dosada: za razliku od sitnog nestašluka kad je pas sam, on je rezultat stvarnog stresa. A prema ASPCA, anksiozno ponašanje nije posledica neposlušnosti ni inata. Pas se ne „osvećuje” zbog vašeg odlaska, on je uznemiren.
Zato je važno da razlikujete uzroke. VCA piše da psi koji mokre ili vrše nuždu i dok su vlasnici kod kuće možda nisu potpuno naučeni čistoći ili imaju zdravstveni problem. Isto važi za bol: psi koji osećaju bol često ne mogu da se smire. Zato, ako se ponašanje pojavilo iznenada, VCA savetuje pregled kod veterinara.
Zašto neki psi teško podnose samoću?
Uzrok nije uvek jasan, a često ih je više. VCA navodi nekoliko okolnosti koje povećavaju verovatnoću problema: traumatično razdvajanje, na primer kad je pas ostavljen u skloništu, zatim promena u domaćinstvu ili okruženju, a dodaje i da su neki psi više frustrirani nego uplašeni. Prvi korak u lečenju je da se utvrde okidači koji baš kod vašeg psa izazivaju nelagodu.
Zato vredi da zapišete kada se problem dešava: da li samo kad idete na posao ili i kad izađete po hleb, da li pas reaguje već na ključeve ili na jaknu, i u koje doba dana. Ta beleška će vam, a i veterinaru, uštedeti dosta pogađanja.
Kako pomoći psu korak po korak?
Metod je dosadan, ali pas kroz njega uči da samoća nije opasna. Evo glavnih principa koje navode VCA, AKC i ASPCA.
- Počnite od veoma kratkih odsustava. AKC savetuje da psa ostavljate na vrlo kratko i da vreme postepeno produžavate. VCA upozorava da se ne može preći sa pet minuta odsustva odmah na trideset, jer pas može postati anksiozan, pa vreme treba da raste polako.
- Učinite odlazak beznačajnim. VCA preporučuje da ne pravite dramu oko pozdrava, jer to samo skreće pažnju na odlazak. ASPCA dodaje da pozdrave, i pri odlasku i pri povratku, treba držati veoma mirnim.
- Oduzmite okidačima težinu. Ključeve, cipele ili jaknu uzimajte i u trenucima kad ne izlazite, da pas nauči da to ne mora uvek da znači odlazak.
- Dajte mu nešto lepo za vreme odsustva. VCA pominje igračke nadevene poslasticama, a ASPCA predlaže zamrznutu igračku sa hranom (ili slične proizvode dostupne na tržištu), koja psu oduzima više vremena da je isprazni.
- Obezbedite kretanje. AKC napominje da vežbanje ne može da izleči separacioni anksiozitet, ali svakako pomaže u lečenju i prevenciji.
Suština je kontrakondicioniranje: pas postepeno uči da ono čega se plaši zapravo najavljuje nešto dobro. Ako vam treba šira osnova za rad sa psom, pogledajte osnove dresure.
Šta ne treba raditi kad pas pati zbog odsustva?
Neke dobre namere prave štetu.
- Ne kažnjavajte. VCA jasno kaže: i kažnjavanje i uzbuđene pozdrave treba izbegavati. AKC dodaje da psa ne treba kažnjavati ni kad se vratite na štetu ili nezgode, a ASPCA kaže: ne grdite ga i ne kažnjavajte.
- Ne zatvarajte ga u kavez ceo dan. AKC naglašava da cilj nije da psa držite u kavezu po ceo dan svakog dana. ASPCA upozorava da kavez nekim psima donosi dodatni stres i anksioznost, pa pratite kako vaš pas reaguje.
- Ne računajte samo na „sredstvo za smirenje”. VCA navodi da sami trankvilizeri ne smanjuju anksioznost psa.
- Ne požurujte. VCA naglašava da vreme odsustva treba produžavati samo ako pas ostaje opušten kad izlazite iz kuće.
Da li pas može da dobije lek za separacioni anksiozitet?
Odluku o lekovima donosi isključivo veterinar. VCA piše da terapija lekovima može biti korisna, naročito na početku vežbanja odlazaka, ali da o tome treba razgovarati sa veterinarom koji procenjuje da li je lek prikladan za vašeg psa. Lek se koristi uz vežbanje odlazaka, a sam trankvilizer ne smanjuje anksioznost.
Nikada ne dajte psu lekove za ljude ni „nešto za smirenje” na svoju ruku. Isto važi za dodatke ishrani i proizvode koje preporučuju na internetu: prvo pitajte veterinara.
Kada je vreme za veterinara ili bihevioristu?
Veterinaru se javite kad primetite znake stresa, a naročito ako se ponašanje promenilo iznenada. Ako se pas povređuje pokušavajući da pobegne, ne čekajte da vežbanje počne da deluje.
Kad kućni rad ne daje rezultate, AKC savetuje da razmislite o saradnji sa sertifikovanim primenjenim bihevioristom ili veterinarskim bihevioristom. ASPCA naglašava da desenzitizacija i kontrakondicioniranje zahtevaju vođstvo obučenog i iskusnog stručnjaka. Ako zbog rasporeda pas mora dugo da ostaje sam, razmislite i o pet siteru ili pansionu tokom perioda vežbanja.
Često postavljana pitanja
Da li se separacioni anksiozitet kod psa može potpuno izlečiti? Cilj je da pas nauči da samoću podnosi mirnije, a koliko će to ići brzo i koliko potpuno, zavisi od psa i od uzroka. Veterinar ili biheviorista najbolje mogu da procene šta je realno očekivati za vašeg psa.
Da li je pas ljut kad uništi stvari dok nisam kod kuće? Ne. ASPCA ističe da anksiozno ponašanje nije posledica neposlušnosti ni inata. Pas je pod stresom, a kažnjavanje ga ne leči.
Pomaže li dugo šetanje pre odlaska? Pomaže, ali ne leči. AKC navodi da vežbanje ne može izlečiti separacioni anksiozitet, ali svakako može pomoći u lečenju i prevenciji. Šetnja je dodatak vežbanju samoće, ne zamena.
Da li da ostavim psa u kavezu dok nisam kod kuće? Zavisi od psa. Nekima kavez prija, a drugima donosi dodatni stres. Ne koristite ga ceo dan, posmatrajte kako vaš pas reaguje, a ako se muči, posavetujte se sa veterinarom.