Štene stiže kući, prva nedelja prolazi u maženju i bezbroj pitanja, a negde između njih iskrsne ono najvažnije: kada ide na vakcine i koliko ih ima? Odgovor nije jedan datum, već kalendar koji se proteže kroz prve mesece, pa kroz cele godine psećeg života.
Kratki odgovor: Serija vakcina za štene obično počinje u šestoj do osmoj nedelji, ponavlja se na svake 3-4 nedelje i završava se najranije sa 16 nedelja starosti. Vakcina protiv besnila često se daje između 12. i 16. nedelje. Odrasli psi se kasnije revakcinišu na svake jedna do tri godine, zavisno od vakcine i načina života psa, a tačan raspored uvek određuje vaš veterinar.
Koje vakcine su osnovne, a koje dodatne?
Svetsko udruženje veterinara za male životinje (WSAVA) osnovnim vakcinama („core”) za pse širom sveta smatra one protiv kuge pasa (distemper), adenovirusa i parvovirusa. Tamo gde je besnilo prisutno, vakcinacija protiv njega se smatra neophodnom, čak i kada zakon to ne traži. Za leptospirozu isti dokument kaže da se u regionima gde je ona rasprostranjena vakcinacija svih pasa toplo preporučuje.
Ostale vakcine su dodatne i zavise od načina života: boravka u pansionu, druženja sa mnogo pasa, putovanja ili regiona u kome živite. Među njima su, na primer, vakcina protiv kašlja pasa (Bordetella) i neke druge. Vaš veterinar procenjuje rizik i preporučuje samo ono što vašem psu zaista treba. Različite organizacije različito razvrstavaju pojedine vakcine, pa je lokalna procena veterinara presudna.
Kada počinje vakcinacija štenaca?
Većina štenaca ide na prvi pregled kod veterinara između šeste i osme nedelje života, a tada se obično počinje i sa vakcinama. Serija protiv kuge, hepatitisa i parvovirusa daje se najmanje tri puta, u razmacima od oko 3-4 nedelje, i završava se u 16. nedelji ili kasnije.
Zašto toliko doza? Štene od majke dobija antitela, ali nivo tih antitela se razlikuje od legla do legla, pa i među štencima iz istog legla. Ona štite štene u prvim nedeljama, ali mogu i da ometaju vakcinu ako se da prerano. Zato se daje više doza, a poslednja ne ranije od 16 nedelja, da bi se zaštitilo svako štene, bez obzira na to kada su majčina antitela nestala.
Primer kalendara po uzrastu
Ovo je opšta orijentacija, a ne uputstvo. Protokoli se razlikuju od države do države i od ambulante do ambulante.
- 6-8 nedelja: prvi pregled i obično prva doza osnovne vakcine.
- 9-12 nedelja: druga doza, na 3-4 nedelje od prve. Veterinar može predložiti i vakcinu protiv leptospiroze, koja se daje uz ostale ili posebno, u dve doze.
- 12-16 nedelja: vakcina protiv besnila, koja se često daje u tom periodu.
- Oko 16 nedelja ili kasnije: poslednja doza serije.
- Oko 6 meseci ili oko godinu dana: prva dopunska (buster) doza. WSAVA savetuje da se ona da već od 26. nedelje, kako bi se zaštitila mala grupa štenaca kod kojih su majčina antitela još smetala, dok neki protokoli čekaju 12-16 meseci. Vaš veterinar bira jedno od ta dva.
Koliko često se odrasli pas vakciniše?
Posle prve godine raspored se obično proređuje. Odrasli psi se revakcinišu na svake jedna do tri godine, u zavisnosti od procene rizika i od same vakcine. WSAVA ističe da osnovne vakcine ne treba davati češće nego što je potrebno, jer imunitet posle većine savremenih osnovnih vakcina traje godinama. Većina dodatnih vakcina, prema istom izvoru, štiti oko godinu dana.
Zato godišnji pregled nije samo „vakcinacija”. WSAVA savetuje redovne zdravstvene preglede, uglavnom jednom godišnje, a ponekad i češće, jer pregled obuhvata mnogo više od same vakcine. Ako želite da izbegnete nepotrebne doze, pitajte veterinara o testu antitela u krvi, koji u nekim slučajevima pomaže da se odredi interval ponovne vakcinacije kod odraslih pasa.
Šta sa starijim psima?
Za starije pse nismo pronašli posebna pravila o vakcinama koja bi važila svuda, pa ne postoji ni unapred zadata granica posle koje se vakcinacija prekida. Zato je i u starosti najpouzdaniji vodič redovan pregled kod veterinara, koji uzima u obzir zdravlje, terapiju i način života vašeg psa. Ako vaš pas ima hroničnu bolest ili prima terapiju, obavezno to recite veterinaru pre vakcinisanja.
Šta je obavezno u Srbiji?
Prema pregledu propisa iz 2016. godine, vlasnik psa je dužan da omogući sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite, što uključuje vakcinaciju protiv besnila, kao i trajno obeležavanje psa mikročipom. Propisi se menjaju, a od kog uzrasta i koliko često je vakcina obavezna određuje program koji važi te godine. Zato to proverite kod svog veterinara, koji zna koja pravila trenutno važe.
Ako putujete, važno je da znate da je u junu 2026. objavljeno da za ljubimce iz Srbije više nije potreban test na antitela protiv besnila pri ulasku u EU. Ostaju mikročip, važeća vakcina protiv besnila i odgovarajući veterinarski sertifikat. Više o čipovanju pročitajte u tekstu o mikročipovanju ljubimaca.
Kako prepoznati normalnu reakciju posle vakcine?
Većina pasa posle vakcine ima blage tegobe: crvenilo, blagu oteklinu i osetljivost na mestu uboda, malo manje energije, slabiji apetit ili blago povišenu temperaturu. Ako to traje duže od 24 sata ili vam se čini da psu nije dobro, javite se veterinaru.
Čvorić na mestu uboda je čest. Trebalo bi da počne da se smanjuje i nestane u roku od oko 14 dana. Ako otok traje duže od tri nedelje, raste ili postaje bolniji, pokažite ga veterinaru.
Ozbiljne reakcije su ređe, ali se javljaju u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati i zahtevaju hitnu pomoć. Znaci su:
- kolaps ili nesvestica
- otežano disanje
- uporan i jak kašalj
- koprivnjača, odnosno sitne crvene izbočine koje svrbe
- otečene oči, njuška ili lice
- uporno povraćanje ili dijareja
Zato je dobro da posle vakcine pratite psa i da znate koga da pozovete ako se nešto promeni.
Kako da ne propustite sledeću dozu?
Zaboravljen datum lako može da pokvari raspored. Vakcinu upišite u pasoš ili zdravstveni karton čim je primljena i odmah zakažite sledeći termin. Datume možete čuvati i u zdravstvenom kartonu u aplikaciji Moja šapa, koji pamti rokove sledeće doze.
Ne zaboravite ni na druge mere zaštite. Vakcine ne štite od buva i krpelja, pa o tome više pročitajte u tekstu o zaštiti pasa od buva i krpelja.
Često postavljana pitanja
Da li pas koji ne izlazi iz stana treba da se vakciniše? Da. WSAVA preporučuje da osnovne vakcine dobiju svi psi, uz procenu načina života i regiona u kome živite. Veterinar će odrediti i koje dodatne vakcine imaju smisla.
Može li štene da izlazi napolje pre kraja serije vakcina? To zavisi od rizika u vašem kraju i od stanja štenca, pa je najbolje da to pitate svog veterinara pri prvom pregledu. On će vam reći gde i sa kim sme da se druži dok zaštita još nije potpuna.
Šta ako je rok za buster prošao? Nemojte sami da procenjujete šta je potrebno. Javite se veterinaru, koji će na osnovu uzrasta psa, prethodnih doza i rizika odlučiti da li je dovoljna jedna doza ili je potrebno ponoviti deo serije.
Da li je vakcina protiv kašlja pasa obavezna? Nije osnovna vakcina, već dodatna, koju veterinar preporučuje u slučaju većeg rizika. Pansioni i škole za pse je često traže kao dokaz, pa pitajte unapred šta ustanova zahteva.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet veterinara. Uvek se posavetujte sa veterinarom pre nego što promenite ishranu, lekove ili tretman svog ljubimca.